ALFA CENTAR

Profesionalizovati sektor za vanredne situacije

Sektor za vanredne situacije i civilnu bezbjednost zahtijeva profesionalnu posvećenost, kako bi se efikasno pripremili postupci za brzo otklanjanje problema koji uzrokuju vremenske neprilike, kazao je izvršni direktor Alfa centra Aleksandar Dedović.

On je naveo da su nadležnosti i zadaci Sektora veći i kompleksniji, iako javnost, ima utisak da taj resor reaguje isljučivo u vanrednim situacijama.

„Što se tiče važnosti i značaja tog Sektora, dovoljno je naglasiti da od njegove funkcionalnosti zavisi svakodnevna bezbjednost, a isljučivo zdravlje i životi građana i to u veoma specifičnim i složenim uslovima“, rekao je Dedović agenciji MINA.

On je pojasnio da su zadaci i poslovi u nadležnosti crnogorskog Sektora za vanredne situacije i civilnu zaštitu organizovani u sedam odsjeka.

„Taj Sektor čine odsjeci za strateško-razvojne i normativne poslove, operativne poslove, civilnu zaštitu, upravljanje rizicima, operativno-komunikacioni centar, preventivu i inspekcijski nadzor, i avio-helikopterska jedinica“, precizirao je Dedović.

On je, upitan koliko je optimalno za jednu državu da ima pripadnika Sektora vanredne situacije i civilnu zaštitu, kazao da se taj broj kao i način organizacije rada utvrđuje posebnim dokumentima i pravilnikom o unutrašnjoj sistematizaciji i organizaciji, a u skladu sa specifičnostima i potrebama države.

„U Srbiji je osim u Birou načelnika sektora, koji je ujedno rang pomoćnika ministra, rad i djelovanje organizovano u četiri uprave i postojanje Nacionalnog trening centra za vanredne situacije”, rekao je Dedović.

On je naveo da u Hrvatskoj, Državna uprava za zaštitu i spasavanje ima oko 700 članova.

Upitan kako bi taj Sektor pomogao vojsci i policiji, Dedović je kazao da je jedan od zadataka tog organa zajedničko usklađivanje njihovog učešća u aktivnostima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

„Nesumljivo da je u poslednjim vanrednim događajima uočen manjak koordinacije, sporost u donošenju odluka, konfuzija u komunikaciji i nedostatak ljudstva, opreme, iskustva i znanja upravo ovdje došao do izražaja“, upozorio je on.

Dedović smatra da to ne bi mnogo zabrinjavalo koliko činjenica da je tokom javnih obraćanja Sektor hvalio sam sebe i davao sebi najveće ocjene.

„To je upravo prouzrokovalo još veću zabrinutost, strah i paniku kod građana“, rekao je on.

Dedović je naveo da se ne možemo zaobići činjenica da je Vojska i dalje faktor kojem građani vjeruju i u čijem se prisustvu osjećaju zaštićeno i sigurno.

Upitan da prokomentariše činjenicu da na osnovu stručne analize u Sektoru, jedinice civilne zaštite treba da imaji dvije hiljade pripadnika, i da je 2009. godine odabrano je njih 400, on je kazao da je i dalje teže priznati slabosti i potruditi se da se one otklone i sistem unaprijedi u odnosu na davanje netačnih i nepreciznih informacija o svojim „uspjesima“.

„Bolje rješenje raspolagati i sa 50 sposobnih i obučenih profesionalaca „rezervista“ koji će se pametno upotrebiti”, smatra Dedović.

Dedović je kazao da dešavanja u regiji funkcionišu po sistemu spojenih posuda.

„Upravo zbog nemogućnosti da se bilo koja od država u regionu sama bori protiv posljedica prirodnih nesreća, potrebno je više i intezivnije raditi na povezivanju nadležnih institucija iz oblasti civilne zaštite”, rekao je on.

Dedović je naveo da je potrebno edukovati i obučiti građane kako da pravovremeno, efikasno i na pravi način reaguju u vanrednim situacijama, “ne samo da pruže pomoć, već i da je prime i time budu aktivni učesnici u sistemu odbrane zemlje”.

On smatra da je potrebno da se završe započete personalne, formacijske i strukturalne promjene u Sektoru za vanredne situacije i civilnu zaštitu.

„Potrebno je i da se izvrši revizija postojećih Zakona, planova i strategija, prilagođavajući ih legislativi Evropske unije, ali da se ne gube iz vida naše realne potrebe i mogućnosti“, zaključio je Dedović.