U JADRANSKOM MORU

Ne kontrolišu ispuštanje balastnih voda

U Jadranskom moru niko ne kontrološe ispuštanje balastnih voda iz teretnih brodova u lukama, iako se na taj način mogu prenijeti organizmi štetni za ljude, saopšteno je na otvaranju trodnevnog skupa partnera uključenih u EU projekat BALMAS : “Sistem upravljanja balastnim vodama za zaštitu Jadranskog mora”.

Skup, koji organizuje Institutu za bilogiju mora iz Kotora, do 9. oktobra održava se u Kotoru, a okupio je oko 60 stručnjaka iz šest država uključenih u BALMAS. Ovim projektom je predviđena kontrola balastnih voda u 12 luka na Jadranu. , a u Crnoj Gori kontrolisaće se balastne vode u luci Bar.

Dragana Drakulović naučni saradnik na Institutu za bilogiju mora iz Kotora  objasnila je da su balastne vode značajne sa bezbjednost, odnosno ravnotežu brodova pri plovidbi.

Međutim sa druge strane, kako kaže, predstavljaju jako veliku opasnost za unos štetnih patogenih organizama, u novi sistem, pa mogu da izazovu velike negativne posljedice.

“Negativne posljedice su npr. fitoplanktonski organizmi u obliku cista koji mogu da prežive u tankovima brodova da dođu u novi ekosistem, da se razviju da izazovu negativne posljedice. Mnoge od tih algi proizvode toksine tako da mogu da izazovu i za ekosistem, ali i za čovjeka štetne posljedice. Tako npr. školjke, filtriraju vodu i u njima se akumuliraju alge koje nijesu štetne za školjke, ali jesu za čovjeka kada ih jede. Meso takvih školjki može da bude jako štetno da dovede do dijareje, paralize ili drugih poremećaja”, kazala je Drakulović.

Ona je saopštila i da će uzorkovanje vode u luci Bar početi krajem oktobra ili početkom novembra. Uzorkovanje će vršiti sezonski i na taj način će biti utvrđeno nulto stanje.

“Nultim stanjem ćemo da utvrdimo kakva je flora i fauna u luci Bar i na osnovu toga da vidimo šta kasnije možemo da očekujemo”, kazala je Drakulović i objasnila da je luka Bar izabrana za uzorkovanje, jer tamo najviše uplovljavaju teretni brodovi.

Leon Gosar, koordinator BALMAS projekta iz Instituta za vode Slovenije kaže da je i Crna Gora potpisnica Konvencije o balastnim vodama i jako je bitno da sve države za sve luke naprave plan kako će raditi i upravljati balastnim vodama.

On je objasnio da se balastne vode koriste za sigurnu plovidbu  teretnih brodova, ali da se na taj način mogu i da prenesu štetni organizmi iz jedne u drugu sredinu.

“Ako balstne vode sadrže neke organizme, koji bi mogli biti štetni onda brodovi moraju najmanje 100 milja od obale da izbacuju balast, jer ti organizmi neće preživjeti u dubokoj vodi, a to može biti jako skupo za same brodske kompanije”, kazao je Gosar.

On je saopštio i da će se ovim projektom utvrditi dugoročni održivi sistemi finansiranja kontrole balastnih voda.

Gosar je saopštio i da se u ovom trenutku balastne vode u Jadranu ne kontrolišu. Ovim projektom je predviđena kontrola balastnih voda u 12 luka na Jadranu.

Govoreći o kruzing turizmu u Boki, Gosar je saopštio da su kruzeri stalno puni i ne izbacuju balast na način na koji to čine veliki brodovi.

“Najvjerovatnije to nije veliki problem, ali ipak u tankovima sa balastnim vodama ostaju neki organizmi koji izađu van, tako da sigurno u Kotoru, kao zatvorenom sistemu to predstavlja prijetnju”, kazao je Gosar.

I Hrvatska je uključena u projekta BALMAS, a krajem 2013. počeli su prvi krug uzorkovanja, koji će biti završen ove godine.

“Tako da ćemo mi ove godine da završimo uzorkovanje za procjenu nultog stanja, nakon čega slijedi monitoring”, kazala je Živana Ninčević – Gladan sa Instituta za oceanografiju i ribarstvo iz Splita.

Hrvati već imaju i prve rezultate, gdje je zaključeno da brodovi ne bi trebalo da uzimaju vodu iz dubljih slojeva, bližih dnu mora.

“Postoji mogućnost da ciste, koje su jako otporne i mogu da prežive u tankovima, mogu se prenijeti i tako nanijeti štetu akvakulturi. Školjke se hrane filtriranjem morske vode, akumuliraju organizme u sebi i preko školjki može doći do trovanja ljudi”, pojasnila je Ninčević – Gladan.

Direktor kotorskog Instituta za bilogiju mora Mirko Đurović poručio je da je Jadransko more zajedničko naslijeđe, te da je za sve nas velika odgovornost da ga koristimo i zaštitimo na održiv način.

“Naše more nema granicu i negativni uticaji iz bilo koje zemlje imaju isti uticaj na sve ekosisteme u Jadranskom moru.  Na ovaj način napredak, koji ste svi vi napravili kroz projekat BALMAS, uliva nadu da ćemo u budućnosti imati čisto i sigurno Jadransko more”, poručio je Đurović u pozdravnom govoru koji je pročitan na početku skupa.

BALMAS projekat počeo je u novembru 2013, a kraj projekta predviđen je za mart 2016. Projekat će rezultirati usvajanjem Strategije i menadžment planova u svim državam učesnicima projekta (Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija i Crna Gora).

Budžet predviđen za realizaciju projektnih aktivnosti u Crnoj Gori iznosi 186.774 eura  dok je ukupna vrijednost projekta 7.157.158 eura.