Objavio: O.Z. [ Beta ]

PUTUJE PET GODINA

NASA: Sonda Džuno nadomak Jupitera

Sonda Džuno američke svemirske agencije NASA stigla je nadomak Jupitera danas poslije pet godina putovanja do te najveće planete Sunčevog sistema, sa zadatkom da pokuša da otkrije neke od njenih tajni.

"Spremni smo. Vlada nevjerovano uzbuđenje u naučnom timu sa dolaskom do Jupitera, odakle stižu spektakularni snimci", rekao je danas Skot Bolton, šef misije u institutu u San Antoniju, u američkoj državi Teksas.

Sonda teška 3,6 tona, koja se pokreće na solarnu energiju i putuje brzinom od 64 kilometara u sekundi, treba sjutra ujutro u 5.18 po centralnoevropskom vremenu, a večeras po američkom vremenu na Dan nezavisnosti SAD, da pokuša da uđe u orbitu Jupitera.

Da bi ušla u polarnu orbitu Jupitera, koju će proučavati narednih 18 mjeseci, letjelica će morati malo da prikoči.

Sonda Džuno će u 5.18 minuta po centralnoevropskom vremenu u utorak upaliti svoj glavni motor na 35 minuta kako bi prikočila i kako bi je uhvatila gravitacija Jupitera i ubacila u polarnu orbitu.

Zbog njene udaljenosti od 869 miliona kilometara od Zemlje, radio signali koji potvđuju uključenje motora stići će do kontrolora leta tek 48 minuta kasnije, odnosno u 6.06 po centralnoevroskom vremenu.

Plinovit Jupiter najveća je planeta Sunčevog sistema, a oko njega kruži 67 prirodnih satelita. Kad konačno uđe u orbitu, letjelica će dubinski analizirati tu džinovsku planetu.

Zbog radioaktivnog zračenja koje okružuje planetu, sva elektronika u većem dijelu letjelice bila bi spržena, ali Džuno ima titanijumski sef u kome se nalazi elektronika. U NASA-i se nadaju da će računar funkcionisati tokom cijele misije.

Nadlijetanja Džuna biće mnogo bliža nego prethodni rekord od 43.000 kilometara koji je ostvarila prethodna američka sonda Pajonir 11 (Pioneer) 1974. godine.

Tokom nadlijetanja Jupitera instrumenti sonde proučavaće ogromne aurore borealis, atmosferu planete i njenu magnetosferu.

Misija Džuna, koja košta 1,1 milijardu dolara, počela je 5. avgusta 2011. Zadatak će biti da se napravi mapa gravitacionih i magnetnih polja Jupitera da bi se utvrdila njegova unutrašnja struktura.

Nasini naučnici najviše se raduju rješavanju takozvane velike crvene pjege, ogromne ciklonske oluje, veličine tri Zemlje, koja hara Jupiterom više od 300 godina.